Poruka broj #13303
Pogledaj i ove poruke
Kad smo kao djeca
- Zvonili komšijama na vrata i bježali
- Sa WC-a vikali: "Maamaaa! Gotov saam!"
- Gutali Tic-Tac i pravili se da su tablete
- Lupali brojeve i zajebavali ljude
- Kad nam je doživljaj bio upaljač
- Mrzili kad dobijemo odjeću umjesto igračaka
- Pili sok od jabuke i pravili se da je vino
- Gledali Teletabise
- Bojali se babaroge
- Žmirili dok je na TV-u bila ljubavna scena
- Kreveljili autu iza sebe
- Otimali za banane s naljepnicom
- Pili vodu iz kutijice za Tic-Tac
- Pušili štapiće
- Stajali točno na kocke dok smo hodali gradom.
- Hvatali pahuljice ustima.
- Govorili JORGUT umjesto JOGURT.
- Ronili po kadi.
- Kad su nam kazne bile da spavamo.
- Pokušavali piti ko pas.
- Gurali u prvi red u školi.
- Pravili da smo mrtvi u krevetu kad neko naiđe..
E TO JE BILO DJETINJSTVO.
- A sta sada? Preboleo si je?
- Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene.
- Zasto joj sad ne odes i kazes sve?
- Eh, vidis. Uspeo sam sta sam hteo. Otisla je od mene. Sad kad se vratim, vise je nema. Kazu da voli drugog. Znam da to nije istina.
- Idi do nje onda.
- Ne mogu.
- Zasto?
- Ukljucila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko djubre i da je ne mogu voleti nikad. Voleti onako, klasicno. Ne mogu biti tu za nju, a uvek cu ocekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteze doci i zagrliti je, mada znam da ona meni bi.
- Tebe je nemoguce shvatiti.
- Eh prijatelju, znam... To cujem cesto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razume.
- Ko?
- Pa ona, druze...ona!