Poruka broj #13847

Pogledaj i ove poruke

Кад на телефону мом видим твој број и кад ми кажеш ХАЛО - срце би ми стало! Али мало по мало, хало по хало, ја те заволех, СУНЦЕ моје мало!
Ne vidis ga neko vreme, mislis da je sve u redu, da si ga prebolela, krenes da uzivas i ne razmisljas o njemu, okolo prosipas price kako ti je "svejedno", kako ti je on bio samo "prolazna kriza" i onda se on pojavi, stoji ispred tebe, puls ti ubrzava, centrifuga u stomaku, nasmesis se i shvatis koliko ga jos uvek zelis, nakon svega, shvatis da ga nikad zapravo nisi prestala voleti :)
Највећа срећа у животу је кад у очима вољене особе угледаш себе!
Zelim da volis moje poruke.
Zato, nasmesi se...
E, tako...
Volim tvoj osmeh i ako te neko pita: "Kome se smejes", ti reci "JEDNOJ MALOJ BUDALI KOJOJ PUUUUNO NEDOSTAJEM"!
Sreli smo se da se upoznamo.
Upoznali da se zaljubimo.
Zaljubili da se rastanemo.
A rastali da se zaboravimo.