Poruka broj #2236

Pogledaj i ove poruke

Luckasto moje, luckasto
dokle da se svadjamo
ja prastam tebi, ti prastaj meni
tako to rade zaljubljeni
najlepse zore svicu u dvoje
vrati se, luckasto moje
Sanjam da ti cujem glas, a sve je nocas protiv nas, sanjam pesak, valove, na prste stanem ljubim te, sanjam gledas mi u dlan i kazes ovde pripadam, kroz smeh te ljubim nocima, sa zvezdama u ocima, al probude me koraci i razdvoje nas ljudi zli, o zabranjena moja ljubavi.Al volim te, u inat ljudima, jer trebam te ko zrak u grudima i ne dam te, zauvek bicu tu, za tebe znaj, u dobru i u zlu.
Ne vidis ga neko vreme, mislis da je sve u redu, da si ga prebolela, krenes da uzivas i ne razmisljas o njemu, okolo prosipas price kako ti je "svejedno", kako ti je on bio samo "prolazna kriza" i onda se on pojavi, stoji ispred tebe, puls ti ubrzava, centrifuga u stomaku, nasmesis se i shvatis koliko ga jos uvek zelis, nakon svega, shvatis da ga nikad zapravo nisi prestala voleti :)
Ја не тражим да ме неко воли - ја само тражим да ме неко схвати. А када ме тај неко схвати, он ће ме и заволети. Схваташ?