Poruka broj #748
Pogledaj i ove poruke
Pre nego što nešto napišeš – razmisli!
Pre nego što potrošiš – zaradi!
Pre nego što zamoliš – oprosti!
Pre nego što nekoga povrediš – oseti to na svojoj koži!
Pre nego što nekoga zamrziš – pokušaj ga voleti!
Pre nego što odustaneš – pokušaj!
I pre nego što umreš – živi SVOJ život!
RODITELJSKI~ bal vampira,
UCIONICA~ kuca strave,
ZADNJA KlUPA~ slatki zivot,
POCETAK NASTAVE~ "Dobar dan tugo", PROZIVKA~ tesko je biti sam,
SKOLSKI CAS~ odavde do vecnosti,
PRVA KLUPA~ uhh boze ubi me,
TABLA~ zelena smrt,
PISMENI~ "Ne okreci se, sine..."
SUBOTA I NEDELJA~ dva dana zivota..konacno slobodni.
IZLAZAK NA TABLU~ "Od pakla pa nazad",
PETICA~ daleko je sunce,
DVOJKA~ veseli se srce moje :D ehhh
Proslo je nedelju dana, ja imam osecaj kao da su ovih nedelju dana trajali vecno. I taman kada prestanem da placem, ponovo me podseti nesto na tebe i rasplacem se. Ponovo. I tako u krug. A boli me ovo, nemas pojma koliko. Sve bi na svetu dala ili da te jos jednom zagrlim, ili da te zaboravim. Zasto imam osecaj da je ovo bio samo san?
Mnogo puta krenem da ti pustim poruku, a onda sve izbrisem, jer mislim da ti nije stalo. Mozda sam i u pravu. Jaaao a mnogo mi nedostajes. Ne mogu recima da ti opisem. Nedostaje mi onaj tvoj smeh dok setas onako ponosan ka meni. A secas li se da si mi proslu nedelju rekao da me volis najvise na svetu, a odmah sutradan rekao kako ti ne znacim. Kako je moguce da se stvari promene preko noci? Secam se kada si pred tvojim drugovima rekao 'upoznajte moju curu, ona je ta', kada smo se zezali sa njima, a ti me branio.
Boli me sama pomisao na to da vise nisi moj. A obecao si da ces da ostanes. Obecao si mi. I toga se secam. Ali, otisao si. Kao svaki do sada. Samo, za tebe sam se najvise vezala.
Voli te tvoj srcko <3
<3 08.09.2012. <3
sta je iza snova, sto sam nekada delio s' tobom
sta je iza reci, kada mrtvo postane slovo
poneka stara laz i nista novo
uvek me mozes izdati ponovo..
Ja mislicu na tebe, i kad te svi zaborave,
i zvacu tvoje ime i kad bez glasa ostanem
ja mislicu na tebe, tvoje cu stope ljubiti
dodji bilo kada, ti nemas sta izgubiti
uvek me mozes izdati ponovo..
Sta je iza tame, sta je iza gluve tisine,
sta je iza bola kad ti neko pomene ime
sta je iza reci, kada mrtvo postane slovo
samo stara laz i nista novo,
uvek me mozes izdati ponovo..
Ja mislicu na tebe, i kad te svi zaborave
i zvacu tvoje ime, i kad bez glasa ostanem
ja mislicu na tebe tvoje cu stope ljubiti
dodji bilo kada, ti nemas sta izgubiti,
ja mislicu na tebe i kad te svi zaborave
i zvacu tvoje ime i kada bez glasa ostanem
Ja mislicu na tebe, tvoje cu stope ljubiti,
dodji bilo kada ti nemas sta izgubiti
uvek me mozes izdati ponovo..
Nekoliko meseci kasnije zazvonio mi je telefon. Javim se, i na drugoj strani čujem njen uplakan glas govoreći mi da joj je dečko slomio srce. Pitala me je da li bi mogao doći do nje jer ne želi biti sama. I naravno, odmah sam došao. Sedeli smo na kauču, jeli čips i gledali romantične filmove. Gledao sam njeno tužno lice, ali uprkos žalosti bila je prelepa. I želeo sam je samo za sebe. Kasnije je rekla da je umorna i da želi reći, pogledala me u oči, rekla "hvala|" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da je volim, ali opet me je obuzeo strah, ne znam zbog čega.
Sledeće godine smo imali ples. Veče pre je došla kod mene i rekla da joj se partner razboleo. Ni ja nisam imao partnerku tako da smo odlučili plesati zajedno kao najbolji prijatelji. Kada se čarobno veče završilo, stajali smo na njenom pragu. Gledao sam je kada se nasmehnula i pogledala me njenim prelepim očima. Rekla je "hvala, bilo je prelepo" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da je volim, ali previše sam se bojao da bih je mogao izgubiti.
Prolazili su dani, meseci, i tu je bio dan kada smo diplomirali. Gledao sam kako se popela na binu da bi pročitala svoju diplomu. Bila je prelepa. Pre nego što smo pošli kući došla je kod mene, zaplakala a ja sam je zagrlio. Onda je sela pored mene i rekla: "Ti si moj najbolji prijatelj, hvala" i poljubila me u obraz. Hteo sam joj reći da joj ne želim biti samo prijatelj, da želim nešto više, ali nešto mi nije dalo.
Sedim u crkvi, moja drugarica se udaje. Gledam je kako stoji pred oltarom i bila je lepša nego ikada. Gledam kako govori "da" i pri srcu mi postalo teško. Želeo sam da bude moja, ali ona voli drugog i toga sam bio svestan. Znao sam da me nikada neće gledati kao njega. Pre nego što se odvezla sa svojim mužem u novi život prišla mi je, zagrlila me i rekla "hvala što si došao"... Hteo sam joj reći da je volim i želim za sebe, ali neki duh u meni mi nije dao.
Prošlo je mnogo godina i sada gledam u sanduk devojke koja je bila moja najbolja prijateljica. Kada su čitali njen dnevnik koji je pisala dok je bila studentica, pročitali su i ove reči: "Gledam ga i želim ga za sebe. Ali on me nikada neće gledao kao ja njega i toga sam svesna. Hoću da mu kažem da ne želim da budemo samo prijatelji, ali ne smem, bojim se da ga ne izgubim. Toliko bih volela kada bi došao do mene i rekao mi da me voli"...
"Kako bih voleo da sam to i uradio", pomislio sam i zaplakao...