Pruzacu moje postovanje onima koji to
zasluzuju... Moj osmieh onima koji me
razumeju... Moje prijateljstvo onima koji mi
veruju... Moje srce onima koji me vole... A
moj zivot, onome ko ce uvek da me drzi za
ruku... Najlakse je otici i ostaviti sve
Pogledaj i ove poruke
Srusicemo skolu taj ludacki dom nastavnicko vece plakace za njom,streberi ce cvece nositi na grob ja cu srecno vikati nisam vise rob !!!
Pre nego što progovoriš – saslušaj!
Pre nego što nešto napišeš – razmisli!
Pre nego što potrošiš – zaradi!
Pre nego što zamoliš – oprosti!
Pre nego što nekoga povrediš – oseti to na svojoj koži!
Pre nego što nekoga zamrziš – pokušaj ga voleti!
Pre nego što odustaneš – pokušaj!
I pre nego što umreš – živi SVOJ život!
SKOLSKI RECNIK
RODITELJSKI~ bal vampira,
UCIONICA~ kuca strave,
ZADNJA KlUPA~ slatki zivot,
POCETAK NASTAVE~ "Dobar dan tugo", PROZIVKA~ tesko je biti sam,
SKOLSKI CAS~ odavde do vecnosti,
PRVA KLUPA~ uhh boze ubi me,
TABLA~ zelena smrt,
PISMENI~ "Ne okreci se, sine..."
SUBOTA I NEDELJA~ dva dana zivota..konacno slobodni.
IZLAZAK NA TABLU~ "Od pakla pa nazad",
PETICA~ daleko je sunce,
DVOJKA~ veseli se srce moje :D ehhh
Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni il beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra i mraka,
uspravna i kad kise tuku
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa da sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis..
Da sa mnom ispod crnog neba pronađes komadic beli,
pronađes sunca komadic vreli,
pronades zivota komadic zreli,
il crknes... ako crci treba.
zbog svega sto smo najlepse hteli.......
(posveceno mojoj mazi, mom andelu cuvaru-Milanu. jedinom bicu na ovom svetu koje ne mora da bude prisutno da bi se ovoliko volelo... Od kada mi je Bog poslao tebe... da mi ulepsas poslednje dane mog zivota... ucinis srecnom... udostojis svog prisustva i postojanja... ne bojim se mazo vise umreti.. jer znam da cu i onog poslednjeg trenutka... kada budem sklapala oci videti samo tebe... i umreti sa tobom u mislima... kako je mazo bilo tesko bez tebe na ovoj planeti zaspati... hvala ti mili sto si postojao za mene... sto sam te ipak pronasla pod ovom kapom nebeskom... volim...i uvek cu te voleti.. celim bicem svojim... obecao si ..da to neces nikada da zaboravis... ljubim mazu moju... znas ti kako.. od nosica do prstica sreco moja....)
Brak je kao sah
-udvaras se kao lovac
-ozenis se kao kralj
-zivis kao konj
Са КосМет-а кличе вила,где сте Срби браћо мила'?Зар да овом злобном свету, поклонимо земљу свету!Проклеће нас наши претци,поколења,и сви свеци.
Znas prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim bas voleo. Istinski, ludo i bez razmisljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveca. Sa mnogima sam bio, ali uvek sam nju nosio u srcu. Najvise mi je trebala, a eto...bas njoj sam najvise boli donosio. Nisam mogao da prihvatim cinjenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vracao, a ustvari bezao od nje. U jednom trenutku pokazao bi joj da mi je stalo, a u sledecem dokazao da sam djubre. I najgore od svega, kad god bi se vratio, ona je bila tu. A sada...
- A sta sada? Preboleo si je?
- Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene.
- Zasto joj sad ne odes i kazes sve?
- Eh, vidis. Uspeo sam sta sam hteo. Otisla je od mene. Sad kad se vratim, vise je nema. Kazu da voli drugog. Znam da to nije istina.
- Idi do nje onda.
- Ne mogu.
- Zasto?
- Ukljucila je razum. Shvatila je da sam ipak preveliko djubre i da je ne mogu voleti nikad. Voleti onako, klasicno. Ne mogu biti tu za nju, a uvek cu ocekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteze doci i zagrliti je, mada znam da ona meni bi.
- Tebe je nemoguce shvatiti.
- Eh prijatelju, znam... To cujem cesto. Samo jedna osoba mi je rekla da me razume.
- Ko?
- Pa ona, druze...ona!
I ova noc boli...Suze padaju, tebe nema daleko si, a trebas mi... Zelim samo da te zagrlim jednom, da te poljubim... Zelim da ti cujem glas, da sve bude kao nekada, ali dzabe nema nas... Kraj je odavno...Nocima zelim da te pozovem, da posaljem poruku, ali bojim se..Bojim se neces mi odgovoriti, neces se javiti...
Toliko puta zelim da ti kazem da mi je jos stalo ali cutim, plasim se tvog odgovora... Plasim se da cu te izgubiti i da se vise necemo cuti ako saznas za moja osecanja.. Ovako je bolje cutim, patim u tami svoje sobe daleko od tebe... A ti kada pozelis da se javis broj je isti slobodno se javi.. Za tebe uvek bicu tu...
Pokusavala sam da te zaboravim, ali ne ide uvek me nesto potseti na tebe, na nas, svake noci slusam nasu pesmu, gledam tvoju sliku i nadam se.... Jedno tvoje cimanje mi mnogo znaci, kada mi se javis na fb ulepsas mi dan... A ti ne znas koliko mi sve to znaci, glumim jaku, ne govorim ti o svojim osecanjima...
Volela bi da mogu da vratim vreme, da me opet nazoves u pola noci kao nekad, da vidim tvoju poruku za dobro jutro, da mastamo zajedno o buducnosti da opet budemo MI...nekada tvoje srce....:(